Kod pacijenta sa sarkomom tibije, tibija se amputira i nakon niza naknadnih tretmana i pregleda proglašava se izlečenim. Pacijent koji pati od opstipacije posećuje porodičnog lekara već 20 godina i žali se: „Doktore, imam zatvor“. Ali sve što dobija je laksativ. Ovi simptomi nisu ništa drugo do jezik prirode koji izražava dinamičku prirodu njegove bolesti. Pacijent ne kaže: „Blokirana su mi creva“, već: „Blokiran sam“ ja.

Ako pacijent poseti svog lekara i kaže: „Doktore, bolestan sam, ne osećam se dobro“, biće upućen kod različitih specijalista i obaviće se svi fizički pregledi. Naravno, oni se odnose na njegovo telo. Ako se ništa ne može naći, bolest se klasifikuje kao psihosomatska i pacijent se šalje psihologu ili čak psihijatru.

Ako se nešto pronađe na fizičkom nivou, to se odmah proglašava bolešću. Odjednom naš fizički nivo poprima svoj identitet, kao da je u stanju da se održi zdravim ili bolesnim.

Telo ubrzo podseća na pokvareni automobil u radionici koji se može popraviti; po potrebi popravite ili zamenite delove. Da je bar tako. To bi bilo fantastično, bilo bi tako lako!

Ne može biti leka sve dok se čovek oslanja na organsku patologiju. Rak se ne može izlečiti uklanjanjem bolesnog dela. Rak je samo manifestacija bolesti na određenom mestu. Bolest je prvo unutrašnji, dinamički poremećaj kome je potrebno određeno vreme pre nego što se pojavi i pokaže na površini. Mrtvo telo nema alergije i infekcije.

Ono sto mrtvom telu nedostaje je da misli, zeli,oseca i reaguje. Um je direktan potomak prirode. Kroz njega opažamo, analiziramo, razmišljamo i uživamo u nevezanom i neograničenom životnom pejzažu.

Kada se volja zarazi i um više nije u stanju da pravi razliku između ispravnog i pogrešnog, između dobrog i lošeg, tada se kristalno čista prizma života počinje zamućivati. Ljudi počinju da se zapostavljaju, kriju se, lažu i varaju. U nastojanju da sakriju istinu i sebe predstave snažnim i uspravnim čovekom, oni gube samog sebe.

Sve se prekomerno napreže, sve boli, a ako nešto ide protiv plana, ceo svet počinje da se raspada i puca.

Da bismo išli u korak sa ovom ludom trkom u profesionalnom i porodičnom životu, trosimo se previse. Živimo u dve krajnosti - potpuno zanemarivanje duše i mira u dusi sa jedne strane i previše ljubavi i brige za naše fizičko ja s druge strane.

Uhvaćen u ovu dugu i čudnu ulogu koju um mora da odigra, nikad nema vremena za razmišljanje o tome „Ko si ti? Šta je tvoja stvarnost Koji je vaš zadatak? Koje su vaše dužnosti prema sebi i svom telu?"

Priroda nam je podarila ovaj divan život. Sve je već završeno, duša živi u prelepoj kući kako bismo mogli gajiti ovaj blagoslov. Kao i druga živa bića, i ljudi su mešavina duše i tela. U svakodnevnom životu neprestano ističemo identitet.

Čak i kada smo bolesni, na ovaj način opisujemo svoju kliničku sliku. Jedan pacijent kaže: „Mene boli Glava a i moje noge su teške, ali ja se osećam mirno i spokojno“. „Ja volim slatkiše, ali moj stomak ih ne može podneti“. „Ja imam zatvor“. „Moj vrat je ukočen;, meni se vrti u glavi“. Uvek iznova koristimo „Ja“ i „Moje“. Sve što dodirujemo i osećamo je telo, ali da li smo svesni da „JA “ nikada nećemo moći da dodirnemo? Može se dodirnuti samo prijateljskom, ljubavnom rečju ili znakom naše dobre volje .. Ovo ukazuje na prisustvo dinamičnog postojanja koje se ne može dodirnuti ili skenirati i ne može se videti zahvaljujuci ni jednoj modernoj mašini. Duša se može sagledati i dodirnuti samo kroz samu dušu.

Primer: neizlečivo bolesna osoba leži u bolnici sa strašnim bolom i nijedan lek, bez obzira koliko jak, ne može da joj pomogne. Rođaci pacijenta mole se i žele mu spas da umre. Ali to se vuče iz dana u dan. Dok ga ne poseti neko ko je za njega poseban. Neko ko mu mnogo znači, ko ga razume. Nakon ovog kratkog sastanka pronalazi mir i nedugo zatim bezbolno i slobodno odlazi na poslednje putovanje.

Nije pitanje verovanja ili ne, već posmatranja stvarnosti. Da to nije istina, ne bismo koristili dve različite reči identifikacije. Iako je istina da „ja“ svoje telo nosim samo kao „svoju“ identifikaciju, zašto bismo tražili uzrok bolesti na fizičkom planu?